Ako na internetu potražite prevod izraza dolce far niente, naići ćete na odgovore kao što su: čista uživancija i blažena lenjost, uživanje u ničemu, slatkoća nečinjenja, prijatno opuštanje u bezbrižnoj besposlici, umetnost dokolice… ali da li je bilo koji od ovih prevoda zaista tačan? Iz mog iskustva, ovaj izraz se zapravo ne može u potpunosti prevesti, njegovo značenje je mnogo više od reči.

Dolce far niente predstavlja italijanski koncept, način razmišljanja, nešto što je deo njihovog mentaliteta. U samom centru Rima malo je teže primetiti prave Italijane kako uživaju u svojim dolce far niente momentima, ali ako odete van centra grada, u neki park ili malo selo u okolini Rima, možete ovo videti mnogo jasnije. Ljudi jednostavno uživaju u trenutku – sede u baru, piju aperitivo ili ručaju, razgovaraju međusobno, sede u parku posmatrajući prolaznike… ima mnogo stvari, ali poenta nije toliko u tome šta rade ili ne rade, koliko gde su im misli u tom trenutku. Treba biti prisutan u trenutku u kojem se nalaziš, bez stresa, bez pritiska, samo prepustiti misli da te vode. Ništa ne raditi i pritom se ne dosađivati.

Možete primetiti da većina Italijana uvek izgleda srećno, zadovoljno i pozitivno. Zašto je to tako, kad svi znamo da njihova ekonomija nije sjajna, životni standard nije najviši u Evropi i da postoje brojni drugi problemi? Zato što oni znaju kako da se opuste bez osećaja krivice ili mišljenja da radost morate zaslužiti. To je umetnost dolce far niente i nešto što bi svi trebalo da praktikujemo s vremena na vreme.

I ne mislim da neko treba da čeka putovanje u Italiju da bi to osetio – možete to raditi bilo gde, nije potrebno biti u Rimu da biste “živeli kao Rimljani”. Samo pronađite mesto koje volite, posmatrajte svet oko sebe i prepustite misli da te vode. Osetićete kako vreme usporava, i pronaći ćete sebe u jednom trenutku, osmehujući se i uživajući u jednostavnosti života.