Postoji izreka: „Kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin.“ Nisu sve izreke istinite, ali ova sigurno jeste. Ako to ne uradiš, grad će te jednostavno odbaciti.

Kada sam prvi put došla u Rim, grad mi se nije mnogo dopao u prvom momentu. Bio je previše bučan za moj ukus, prljav, haotičan… pomalo me je razočarao. Ipak su i na mene uticali filmovi koji nam daju romantičnu ideju ovog milionskog grada i naravno, društvene mreže koje nam danas menjaju sliku o svemu. Ali posle par dana shvatila sam da problem nije grad, već ja – moja očekivanja. Očekivala sam organizaciju, tačnost, disciplinu, idealne slike influensera… u mestu koje je dom za 4 miliona ljudi i isto toliko turista svake godine, fokusirala sam se na pogrešne stvari.

Ali Rim je bio strpljiv sa mnom i na kraju me je potpuno osvojio. Grad koji ima dušu i koji je spreman da prihvati svakoga ko je spreman da uživa u životu, daje ti priliku da budeš sam sa svojim mislima usred gužve, da budeš potpuno sam, a opet da se nikada ne osećaš usamljeno.

On te prihvata, a jedini način da ovde uživaš je da budeš ono što jesi i živiš kao Rimljani.